Dušan Vukić – Erdevik

HOB Serbian office Serbia 14/02/2018

Ja sam Dušan Vukić, rođen sam u Erdeviku 1960. godine kao dvanaesto dete u porodici. Moji su došli u Erdevik 1958. godine iz Biovičinog sela u Hrvatskoj. Odrastao sam u višenacionalnoj sredini.

Osim Srba, u selu žive i Slovaci, Hrvati, Bunjevci, Mađari, Rusi, Nemci, Česi, a u dve kuće žive i Poljaci. Oženjen sam Srpkinjom iz Srema. Pre privatizacije radio sam u PP Erdeviku, a trenutno sam nezaposlen. Erdevik je selo u odumiranju i u ekonomskom i u etničkom smislu. Neko bi trebalo da sagleda njegov izuzetan potencijal, kao sela na obroncima Fruške gore na kojima su najpovoljniji uslovi za uzgoj vinove loze. Danas je, nažalost, svaka treća kuća u Erdeviku prazna. Prema popisu ima 2.700 ljudi, a realno ih je blizu 2.000.

U Iloku, na oko 9 km od Erdevika, bio je rat, dok se ovde nije događalo ništa. Iako je višenacionalna sredina, uvek su bili mir i tišina. Čak smo zajedno iz centra sela gledali avione koji su nadletali i gađali most „25. maj“. Nikada se nisam osećao kao Hrvat u Srbiji jer sam Srbin. Moji nisu došli u Oluji, došli su iz ekonomskih razloga. I za vreme rata niko se nije odselio iz Erdevika, tek nekoliko porodica, ali ne iz nacionalnih, već iz isključivo ekonomskih razloga. Danas, nažalost, 50% omladine odlazi u Slovačku da radi zbog krize. Ekonomija je počela da ide nizbrdo devedesetih i kulminirala je ratom. Ja i sada odlazim u Hrvatsku i sa njima nemam nikakvih problema. Tamo žive ljudi koji imaju identične probleme kao mi u Srbiji.