Enver Alihodžić – Sarajevo

HOB Serbian office Bosnia and Herzegovina 22/02/2018

Ja sam satadžija, časovničar, urar – kako ko razume. Uglavnom u ovoj radnji sam odavno. Otac je još davne 1962. godine započeo ovu tradiciju, a ja još kao mali sam stalno bio sa njim u radnji, posmatrao ga i učio zanat. I od te godine, ova časovničarska radnja je na istom mjestu, upravo u Baščaršiji. Ja sam ga nasledio otprilike 1984. godine, a danas svog sina učim ovom zanatu kako bi i on jednog dana radio porodični posao i nastavio tradiciju. Naravno, ima problema što se tiče ove delatnosti i generalno svih zanata. Nisu oni više u procesu izumiranja, već su odavno izumrjeli! Obezbeđuje jedan solidan život doduše, ali ono što je učinilo da ova tradicija opstane jeste ta ljubav prema ovom zanatu. Ono što je ostalo, ostalo je, a šta će biti u budućnosti, videćemo.

U Sarajevo dolazi veliki broj ljudi sa Balkana, pogotovu iz država bivše Jugoslavije, tako da sam imao priliku da razmenim koju rječ sa njima. Jugoslavija je bila dobra zemlja, jaka i kvalitetna i ljudi  su se dobro družili ovdje. Danas imam puno prijatelja iz Srbije prvenstveno, s obzirom da sam vojsku služio u Valjevu. A kada mi neko spomene Niš, uvek se setim Jovana Bogdanovića, druga iz vojske, sa kojim sam provodio dosta vrjemena. Posle vojske smo se nažalost razišli i nikada se više nismo čuli. Vrlo često ga se setim i bude mi krivo što nismo više u kontaktu. Nadam se da će ovim putem to da se promeni i da će ovaj tekst opet da nas spoji.