Hasan Šišić – Sarajevo

HOB Serbian office Bosnia and Herzegovina 16/02/2018

Imam još malo, pa punih 80. Dvadeset i pola mi fali do sto! Ja sam bio rukovodilac u socijalnom. Znao sam sve taksiste, tako sam upoznao Ideana. Otac mi je rođen u kući u kojoj i ja.

Imam unuke koje ružim. Iz škole idu, i muško i žensko, poljube se. Ujutru idu, opet se poljube. A ja sam odrastao sa drugovima, a da se nismo rukovali možda nikad. Vozdra, ješta, mai, majne, štani to je šatrovački i to je bio naš razgovor. Ali poginuo bi jedan za drugog!

Ja kad sam se oženio 1962, direktor je delio stanove. I ja pitam: gde sam ja tu? On mi kaže da imam kuću, ali to nije kuća za porodice dvije, tri. Ima onih sobica malih onaki, tamo-amo. Ja pitao hoću li ja biti u barake, pa ćete mi vi dati stan. Ja se oženio 62, stan dobio 63. Zato je u Titovo doba parola bila: Imaš kuću, vrati stan!

Rođen sam u starom delu grada, gore. A ovi s kojima smo se zafrkavali, govorili smo da oni razgrću sneg, a mi beremo ljubičice gore. Memla strana je bila njihova, odnosno zavjetrini, a gore je sunce. Zato kažemo da su oni čistili sneg, a mi brali ljubičice. To je društvo, nismo mi znali il Pero, il Jozo, il Mujo. To je nama sasvim svejedno.