Marina Adamović – Niš

HOB Serbian office Serbia 15/02/2018

Humanitarnim radom bavim se od detinjstva, a sada kada sam shvatila koliko je našim mladima potrebna pomoć, šokirala sam se i okrenula se time što više.

Fondacija Budi human me je prihvatila da budem neko ko će za njih da sakuplja donacije i to radim već godinu i po dana. Stalno me pitaju za koliko ljudi sam prikupila novac, a ja više ne znam broj. Moguće je da je preko 100 ljudi. To se non-stop smenjuje. Danas postavim dva-tri postera, a onda me neko zove i zamoli za neku osobu. Za nekog sakupljam dva-tri dana, za nekog mesec i više. Trudim se koliko mogu da pomognem svima, ali ima mnogo ljudi.

Pošto sam i ja u kolicima i meni su ljudi pomagali. U početku sam imala mehanička kolica, ali kako je bolest napredovala, nisam mogla apsolutno nigde da mrdnem i onda sam ostala godinu dana vezana za krevet. Ljudi kada su shvatili moju situaciju, pokrenilu su akciju i donirali mi mehanička kolica i onda sam posle toga počela aktivno da se bavim ovim poslom. Nakon nekog vremena dobila sam i lokal u centru grada, gde boravim i prikupljam donacije. Svaki put kad me poseti neko dete kome sam pomogla osećam se divno. Kada me je jednom posetilo dete sa svojom mamom to je bio neverovatan osećaj, milina, to je nešto najlepše.

Pišem i priče i pesme. To je moj način da izbacim bol i muku. Ljudi su mi govorili da ih objavim, ali to sam počela tek sada. Objavila sam desetak knjiga i prodajem ih za humanitarnu pomoć. Ljudi šalju novac i iz inostranstva i kada dođu ovde kod nas. To što se bavim humanitarnom radom nije uopšte čudno, svako ko bi se malo pokrenuo radio bi tako nešto. To je jednostavna stvar.