Milena Beran – Beograd

HOB Serbian office Serbia 15/02/2018

Zovem se Milena Beran. Imam 24 godine i studiram albanski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde i živim. Prvi put sam čula albanski jezik 2008. Godine, na Evroviziji, kada je nastupala Olta Boka sa pesmom Zemrën e lamë peng. Sećam se da sam je svaki božiji dan pevala po kući! Nisam znala nijednu reč albanskog, ali mi se pesma baš svidela. Počela sam da istražujem albansku muziku i da se zaljubljujem sve više i više u taj melodičan jezik. Kada je došlo vreme upisa i kada sam birala koji jezik ću da studiram, bila sam sigurna u svoj izbor. Ono što me je još više privuklo jeste to što je albanski jezik izolat, ne pripada nijednoj jezičkoj porodici. Ja takve jezike volim, iz istog razloga mi je drugi jezik na fakultetu grčki.

Studiranje albanskog mi je donelo mnogo novih poznanstava iz čitavog regiona: učestvovala sam na mnogim razmenama i obukama, izgradila sopstveno mišljenje o Balkanu koje je bazirano na ličnom iskustvu i uglavnom ne liči na ono koje je sveprisutno u medijima. Zbog toga sam najviše i zahvalna. Pomoglo mi je da vidim širu sliku. Zažalila sam mnogo puta što sam se rodila ovde, ali sam isto tako mnogo vezana za Balkan. Gde god da sam bila, uvek mi je falila ta srdačnost i toplina koju mi imamo. I mnogo više osećam da pripadam Balkanu, nego Srbiji na primer. Osećam se kao kod kuće i u Albaniji, i u Crnoj Gori, i u Grčkoj, i u Hrvatskoj… Sve su to nekako naši ljudi.

Volim različitost balkanskih naroda jer u svakoj različitosti, nađem još dve sličnosti. I volim to što smo svi ovde šaljiv narod, a žao mi je što nismo svesni potencijala koji imamo. Žao mi je što se ljudi plaše jedni drugih. Trenutno sam na završnoj godini osnovnih studija i želja mi je da upišem master. Možda upišem u Tirani ili u Solunu. O tim fakultetima trenutno razmišljam. Interesantna mi je balkanska lingvistika i komparatistika i volela bih da nastavim u tom smeru.