Nataša Disić Živković – Niš

HOB Serbian office Serbia 15/02/2018

Za posao voditelja čula sam tako što mi je drugarica rekla za oglas za radio voditelja i da treba da probam jer imam dobar glas. Tako sam ja otišla do Banker radija te 2007. godine. Dali su mi neki članak iz Politikinog zabavnika da pročitam, snimili moj glas, čuli da mi je glas takav kakav jeste i pozvali me. Učili su me u hodu, šta treba i kako treba, jer novinar nisam, voditelj jesam, a škola za voditelja u našoj zemlji zvanično ne postoji. I evo me sad tu gde jesam, radim ovaj posao šest i kusur, sedam godina. Po struci sam ekonomski tehničar.

Ako biste me pitali za neku anegdotu vezano za moj posao to bi bilo kada smo snimali reklamu i kada nam je bio potreban dečji glas. U goste nam je došao jedan devetogodišnjak. Onda je on onako kao mator seo ispred mikrofona da snima reklamu, ali je opet dete bilo malkice zategnuto što se tiče pričanja. Da bih ga opustila počela sam da pričam kako mi radijski voditelji kad sednemo ispred mikrofona pričamo i rukama mašemo i kad nabrajamo to prstima sve pokazujemo kako bismo dobili punoću glasa. Dečak tako to usvojio, ispričao šta treba za reklamu i sve je bilo fantastično. On se oduševio kakva je bila atmosfera kod nas, a onda je tati dok smo silazili niz stepenice i odlazili sa radija rekao: „Tata, meni je ovde bilo mnogo lepo i zabavno, a ja sam mislio da na radiju rade neki pametni ljudi.“ Naravno da smo to shvatili kao najlepši kompliment, uvek se naježim na tu pomisao kako je bilo dirljivo i slatko.

Nedavno mi se desilo da sam upoznala jednu ženu iz Crne Gore preko zajedničkih prijatelja. Nekako smo se našle na nekom slavlju. Žena živi sama u kući na plaži, deca studiraju u inostranstvu, rade… Pričale smo možda nas dve dvadesetak minuta do pola sata nakon čega ona meni kaže: „Ti moraš da dođeš kod mene na more, nema potrebe ništa da plaćaš, samo budi tu moj gost.“ Mene je to oduševilo kako neko može da stekne takav utisak o tebi. Zaista me je dirnula i dokazala da nema veze da li smo iz Crne Gore, Bosne, Albanije, Srbije ili Hrvatske. Ko je čovek, čovek je u srcu. Tu je tačka, nema dalje. Tako treba ceo svet da funkcioniše.