Dragoslav Tošić – Leskovac

HOB Serbian office Serbia 14/02/2018

Rođen sam u vreme rata. Otac je išao u vojsku, dok se majka starala o meni i sestrama. Ne bih mogao puno da kažem o svom ocu, i da želim, jer sam ga izgubio veoma rano. Krive su ratne okolnosti.

Bilo mi je svega 7 godina. Moja starija sestra Slavka imala je 10, a mladje sestre Dobrila i Olga imale su 5 i 2 godine. Tada sam se suočio sa najvećim izazovom i preuzeo ulogu glave porodice. Brinuo sam se o sestrama, pomagao majci, a ratne nedaće i gubitak oca stvorile su jaku, neraskidivu vezu među nama. Na putu odrastanja jedna bezazlena dečija igra, dovela je do toga da nakon povrede oka, izgubim vid. Nesebična ljubav i pomoć moje porodice u tim najtežim trenucima pomogli su mi da krenem dalje i budem jak, kao što je bio moj otac.

Solidarnost među ljudima u posleratnim godinama, učinila je da se ponovo grade putevi, mostovi, fabrike i širi duh bratstva i jedinstva. U radnim akcijama obnove zemlje i sam sam učestvovao i stekao veliki broj prijatelja. Ceo moj život je veliki izazov, borba i stremljenje ka boljem sutra, ličnom uspehu, ali i uspehu moje porodice.